Sloboda mišljenja i govora je jedna od civilizacijskih tekovina savremenih (zapadnih) društava. Naravno, postavlja se problem granica te slobode - kao i treba li granica uopšte da bude? Neki mladi svet, na nekim drugim blogovima, tako smatra da nikakvih ograničenja ne sme da bude, pa zato "tržište" treba da odluči da li će npr. ljudi u Srbiji verovati odurnim fašistoidnim pamfletima koji sebe nazivaju novinama ili ne. Problem sa ovakvim načinom razmišljanja jeste u tome što se veruje da
1. "tržište" (novina, ideja, bilo čega) u Srbiji postoji;
2. ljudi poseduju adekvatnu količinu informacija da naprave izbor;
3. ljudi koji čitaju ove užase imaju dovoljno mozga za bilo kakav izbor.
Ako se kao case study uzme najnoviji napad na maloletnog sina jedne novinarke, onda je i čuđenje tzv. "struke" pomalo iznenađujuće -- decenije sistematskog i totalnog uništenja svih vrednosti moraju kad-tad proizvesti rezultate. Bojim se da najgore tek dolazi. A u takvoj situaciji, oni koji brane fašistima i ostalim ludacima "pravo na mišljenje" i na slobodno izražavanje istog, samo će doprineti daljem otklizavanju ovog društva u ambis.
Naročite se na:
Objavi komentarje (Atom)
Ni komentarjev:
Objavite komentar