Smrt nauci!

And so it begins... Mladi lavovi sa bloga Tržišno rešenje, koji zastupaju princip tržišta uvek svuda i na svakom mestu (mada nisu baš sasvim sigurni za šta se tačno zalažu... neki tvrde da su libertarijanci, mada su im konzervativci poput Regana, Thatcherove ili onog idiota Klausa idoli; ali sada ima tu i liberala; uostalom, njihova verzija "libertarijanizma" je, u najmanju ruku, prilično čudna, jer je za njih to samo mišljenje nekih ljudi CATO instituta i nekih ekstremnijih američkih konzervativaca, mada, u stvanom životu, libertarijanizam nije tako isključiv niti u toj meri fundamentalistički konzervativan, kako bi se na ovom blogu moglo primetiti; neki se bave ekonomijom; neki bi voleli da se bave ekonomijom ali nikako da je završe, pa tu menjanje država i fakulteta verovatno neće pomoći; a neki samo mudro stoje sa strane...) su se tokom protekle nedelje obrušili u nekoliko postova na nauku kao najveće zlo.

Državno finansiranje nauke je, naravno, vrlo daleko od idealnog -- otvara puno mogućnosti za zloupotrebe i preživljavanje glupih i nesposobnih -- ali koje su alternative? Srbija danas jednostavno nema privatnh fondacija, niti donatora, koji bi mogli da finansiraju nauku. S druge strane, argument kako "nko nije dokazao da ulaganje u nauku koristi ekonomskom razvoju jedne države" je jednostavno besmislen (Irska, Portugal, itd.). A ko je dokazao suprotno?

Ovo je još jedan pokazatelj tragične situacije u Srbiji, gde mladi ljudi koji su dovoljno srećni (ili sposobni) da uteknu u svoje "kule od slonovače" (manje od polovine ljudi sa ovog bloga uopšte živi u Srbiji... kako je lako deliti lekcije sa bezbedne udaljenosti, posebno sa američkog kontinenta!) veruju da je surovi princip "ako nemaš para, onda crkni" nešto čega se treba držati, i princip na kome se ovo društvo treba razvijati. S obzirom na status naučnika i nauke u Srbiji u poslednjih sto godina (dobro, početkom XX veka je situacija verovatno bila bar za nijansu bolja...), s obzirom da je izdvajanje za nauku u ovoj zemlji ubedljivo najmanje u Evropi (sada 0,26%), iako je celokupno godišnje izdvajanje u rangu svega nekih 100 miliona evra (mnogo manje od profita većine tajkuna u ovoj zemlji), izgleda da su se ovi mladi lavovi ukrcali na pobednički voz, i da su otkrili dobitničku kombinaciju. Smrt nauci!

Sloboda mišljenja

Sloboda mišljenja i govora je jedna od civilizacijskih tekovina savremenih (zapadnih) društava. Naravno, postavlja se problem granica te slobode - kao i treba li granica uopšte da bude? Neki mladi svet, na nekim drugim blogovima, tako smatra da nikakvih ograničenja ne sme da bude, pa zato "tržište" treba da odluči da li će npr. ljudi u Srbiji verovati odurnim fašistoidnim pamfletima koji sebe nazivaju novinama ili ne. Problem sa ovakvim načinom razmišljanja jeste u tome što se veruje da
1. "tržište" (novina, ideja, bilo čega) u Srbiji postoji;
2. ljudi poseduju adekvatnu količinu informacija da naprave izbor;
3. ljudi koji čitaju ove užase imaju dovoljno mozga za bilo kakav izbor.

Ako se kao case study uzme najnoviji napad na maloletnog sina jedne novinarke, onda je i čuđenje tzv. "struke" pomalo iznenađujuće -- decenije sistematskog i totalnog uništenja svih vrednosti moraju kad-tad proizvesti rezultate. Bojim se da najgore tek dolazi. A u takvoj situaciji, oni koji brane fašistima i ostalim ludacima "pravo na mišljenje" i na slobodno izražavanje istog, samo će doprineti daljem otklizavanju ovog društva u ambis.

Protiv

Svega ima na veseloj medijskoj sceni Srbije, ali je najbolje, izgleda biti protiv... Bilo čega, najčešće zdravog razuma i elementarne logike. Biti protiv je udobna pozicija, jer kritičaru ili kritičarki omogućava pogled na svet iz visine njene ili njegove "kule od slonovače", bez ikakvog kontakta sa realnošću.

Tako, ako se u Srbiji pokušava sa ispravljanjem višedecenijske (ili viševekovne) zaostalosti, pa makar i (trapavim) uvođenjem "kvota" koje treba da smanje rodnu neravnopravnost, treba biti protiv. Ukoliko čitav svet pokušava nešto da učini u smislu razvoja obnovljivih izvora energije, to nas ovde neće zanimati, jer ćemo "mi", u Srbiji, tvrditi da je "globalno zagrevanje" samo izmišljotina. Ako očajni roditelji, nakon još jedne smrti deteta, za koju naravno niko neće biti odgovoran, počinju da, kako kaže jedna lokalna blogerka, "opsedaju Tiršovu", opet ćemo biti protiv. Ako su ovo mladi i "pametni" ljudi na kojima počiva budućnost ove zemlje, onda stvarno dosta dobro izgleda opcija izlaska i gašenja svetla za sobom. Da im se ne kvari njihov mrak.

Zakon

"I am the Law", kaže Judge Dredd, strah i trepet kriminalaca i ostalog šljama...

U Srbiji je konačno usvojen Zakon o zabrani propagiranja neonacističkih i fašističkih ideja i organizacija, ili kako se već zove (link: http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=604&t=Z ). U jednoj iole normalnoj i uređenoj zemlji, ovakav zakon ne bi bio potreban, jer bi nosioci ovakvih ideja bili potpuno marginalizovani i društveno beznačajni. Međutim, u Srbiji su oni deo političkog mejnstrima, njihove ideje donose poene na izborima, pa je ovako nešto -nažalost- ovde neophodno. To je prvi -ma koliko trapav- korak ka pokušaju kakvog-takvog upristojavanja i elementarnog civilizovanja ovog društva. Nadam se ne i poslednji.