Cipele

Priča o tome kako niko ne razume i ne voli sirotu malu Srbiju, pa joj se ne da da se približi "izabranom klubu" EU su i zabavne i tužne.

Zabavno je kada kukumavču ljudi koji samo u ovakvom autarhičnom srpskom sistemu, bez konkurencije i bez tržišta, mogu da računaju na bilo kakvo zaposlenje (bilo da se radi o vladi, vladinim službama, Narodnoj banci, itd.... da ne pominjem onaj cirkus od parlamenta). Naravno da njima nije u interesu da se ova država bilo kada bar elementarno upristoji.

Tužno je kad na priču nasedaju ne samo beslovesne mase, edukovane tabloidnim novinarstvom i govorom mržnje u medijima, već i relativno mladi ljudi, generacije evroskeptika koje su odrastale u Miloševićevo vreme, i za koje je "svet" i dalje nešto strašno i potencijalno opasno - pa makar u takvom "svetu" oni (za razliku od gorepomenutih političara i "eksperata") imali neku šansu.

Mislim da je Srbija u poziciji nekoga ko želi da uđe u stan kod nekog drugog, ali sa tonom blata na cipelama. Kada cipele očisti, moći će da uđe unutra. Niko ne voli da mu se blato unosi u kuću. Evropa sa tim nema nikakve veze - radi se o elementarnoj pristojnosti.