Kolaps jedne od najvećih svetskih investicionih banaka se komentariše svuda u svetu, osim u Srbiji. Dobro, Srbija je po mnogo čemu specifična, pa i po tome što se neki domaći prijatelji tržišta i liberalizma uzdaju u svetle primere SAD. Ovo podseća na to kako je nekada (pre tridesetak godina) SSSR bio uzor i "model" po kome se sve merilo, pa izgleda da je ovde ljudima, bez obzira na stepen njihovog obrazovanja i eventualnu otvorenost, neophodno da imaju neki uzor, model, ideal...
Naravno, moj stav je da slobodno tržište jeste ideal kome treba težiti, ali nisam sklon idolatriji - a posebno ne kada se radi o državama ili vladama (posebno vladama koje, kao nedavno američka, koriste novac sopstvenih poreskih obveznika da bi spasili od bankrotstva nekoliko fondova za osiguranje kredita... tržišno, nema šta!). S druge strane, bez obzira na pokušaje da se sve ovo što se danas događa prikaže kao "normalno" ili deo jednog "zdravog procesa", ipak više verujem Allanu Greenspanu, koji, uz konstataciju da je ova kataklizma svetskih finansijskih tržišta takvog obima da se događa "once in a century", kaže i da "the worst is yet to come".
Tu je položaj Srbije prilično lagodan, budući da je zarobljena u blatu sopstvene nesposobnosti, pa je ovakve kataklizme ne mogu mnogo dotaći.
Naročite se na:
Objavi komentarje (Atom)
Ni komentarjev:
Objavite komentar