Pobeda socijaldemokrata (SD) Boruta Pahora u Sloveniji i jeste i nije iznenađenje. S jedne strane, postojalo je vrlo opipljivo nezadovoljstvo velikog broja stanovnika politikom vlade Janeza Janše. Neke od stvari, kao što je ubacivanje "na mišiće" u gotovo sve vodeće medije urednika po političkoj liniji, su doživele osudu i međnarodnih organizacija (novinarskih, u ovom slučaju). Vrlo je indikativno da većina ministara u Janšinoj vladi nisu ni izabrani u novi Državni zbor u svojim izbornim jedinicama - što samo pokazuje o ogromnom stepenu nezadovoljstva ovom vladom - korupcije i nepotizam su se stalno ponavljali, a ni poslednja afera sa kupovinom oružja takođe nije baš pomogla.
S druge strane, ova promena verovatno ne znači neke naročite promene ekonomske politike. Štaviše, u poslednjih mesec dana su neki analitičari smatrali da se prednost koju je SD imala u istraživanjima javnog mnenja istopila zbog nesposobnosti SD-a da pokažu gde su (i u čemu) drugačiji, uz stavljanje na izbornu listu nekih političara sa vrlo sumnjivim biografijama. Ovo je donekle popravljeno tehnološki znatno boljom kampanjom, posebno na Internetu, pa i tu (među mlađim, liberalnijim i tehnološki pismenijim ljudima) možda treba tražiti razloge ove pobede.
ponedeljek, 22. september 2008
sreda, 17. september 2008
crisis? what crisis?
Kolaps jedne od najvećih svetskih investicionih banaka se komentariše svuda u svetu, osim u Srbiji. Dobro, Srbija je po mnogo čemu specifična, pa i po tome što se neki domaći prijatelji tržišta i liberalizma uzdaju u svetle primere SAD. Ovo podseća na to kako je nekada (pre tridesetak godina) SSSR bio uzor i "model" po kome se sve merilo, pa izgleda da je ovde ljudima, bez obzira na stepen njihovog obrazovanja i eventualnu otvorenost, neophodno da imaju neki uzor, model, ideal...
Naravno, moj stav je da slobodno tržište jeste ideal kome treba težiti, ali nisam sklon idolatriji - a posebno ne kada se radi o državama ili vladama (posebno vladama koje, kao nedavno američka, koriste novac sopstvenih poreskih obveznika da bi spasili od bankrotstva nekoliko fondova za osiguranje kredita... tržišno, nema šta!). S druge strane, bez obzira na pokušaje da se sve ovo što se danas događa prikaže kao "normalno" ili deo jednog "zdravog procesa", ipak više verujem Allanu Greenspanu, koji, uz konstataciju da je ova kataklizma svetskih finansijskih tržišta takvog obima da se događa "once in a century", kaže i da "the worst is yet to come".
Tu je položaj Srbije prilično lagodan, budući da je zarobljena u blatu sopstvene nesposobnosti, pa je ovakve kataklizme ne mogu mnogo dotaći.
Naravno, moj stav je da slobodno tržište jeste ideal kome treba težiti, ali nisam sklon idolatriji - a posebno ne kada se radi o državama ili vladama (posebno vladama koje, kao nedavno američka, koriste novac sopstvenih poreskih obveznika da bi spasili od bankrotstva nekoliko fondova za osiguranje kredita... tržišno, nema šta!). S druge strane, bez obzira na pokušaje da se sve ovo što se danas događa prikaže kao "normalno" ili deo jednog "zdravog procesa", ipak više verujem Allanu Greenspanu, koji, uz konstataciju da je ova kataklizma svetskih finansijskih tržišta takvog obima da se događa "once in a century", kaže i da "the worst is yet to come".
Tu je položaj Srbije prilično lagodan, budući da je zarobljena u blatu sopstvene nesposobnosti, pa je ovakve kataklizme ne mogu mnogo dotaći.
jubileji
Beograd, 14. septembar.
Predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, otkrio je spomen-ploču kojom se obeležava dva veka od početka visokog obrazovanja u Srbiji.
U nekim medijima, ovo je protumačeno i kao obeležavanje dva veka Univerziteta u Beogradu. Da je Univerzitet postojao jš od 1808, zašto bi onda neki od najvećih ovdašnjih umova XIX veka studirali u Pragu, Minhenu, Beču, Drezdenu?
Toliko je infantilna ova potreba da se bude "najstariji", da se poseduje nekakva "tradicija", da je to stvarno patetično.
Predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, otkrio je spomen-ploču kojom se obeležava dva veka od početka visokog obrazovanja u Srbiji.
U nekim medijima, ovo je protumačeno i kao obeležavanje dva veka Univerziteta u Beogradu. Da je Univerzitet postojao jš od 1808, zašto bi onda neki od najvećih ovdašnjih umova XIX veka studirali u Pragu, Minhenu, Beču, Drezdenu?
Toliko je infantilna ova potreba da se bude "najstariji", da se poseduje nekakva "tradicija", da je to stvarno patetično.
ponedeljek, 8. september 2008
američki predsednički izbori(3)
Fascinantno je do koje mere odrastanje u zatvorenoj državi, Srbiji tokom 1990-tih, kao i ideološko ispiranje mozga koje je usledilo, može da utiče na neke pripadnike "mlađe generacije" u Srbiji (rođeni između 1974 i 1978, uglavnom) u oblikovanju njihovih političkih stavova.
Tako je na jednom lokalnom blogu koji se inače zalaže za slobodno tržište (protiv čega niko normalan ne može imati ništa protiv) sve prisutnija debata o američkim predsedničkim izborima. Dobro, nije baš u pitanju debata, pošto ljutiti mladi (?) bloger, glavni autor komentara o američkim predsedničkim izborima, nastoji da makar svom malom svetu pokaže i dokaže kako je McCain sjajan, a Obama vrhunsko zlo, posebno nakon što je ovaj odabrao guvernerku Aljaske, Saru Palin, za svoju kandidatkinju za potpredsednicu SAD.
Inače, radi se o ženi koja je juna ove godine rekla da je rat u Iraku "zadatak koji je došao od Boga", a da je izgradnja gasovoda kroz nedirnute šume Aljaske deo "Božje volje".
Možda je to i normalno - da u državi u kojoj se sa političkim neistomišljenicima komunicira kletvama, omiljeni politički izbor u jednoj dalekoj dalekoj zemlji bude guvernerka koja direktno komunicira sa Bogom. Sa kim direktno komuniciraju njeni srpski obožavaoci, ostaće tajna.
Tako je na jednom lokalnom blogu koji se inače zalaže za slobodno tržište (protiv čega niko normalan ne može imati ništa protiv) sve prisutnija debata o američkim predsedničkim izborima. Dobro, nije baš u pitanju debata, pošto ljutiti mladi (?) bloger, glavni autor komentara o američkim predsedničkim izborima, nastoji da makar svom malom svetu pokaže i dokaže kako je McCain sjajan, a Obama vrhunsko zlo, posebno nakon što je ovaj odabrao guvernerku Aljaske, Saru Palin, za svoju kandidatkinju za potpredsednicu SAD.
Inače, radi se o ženi koja je juna ove godine rekla da je rat u Iraku "zadatak koji je došao od Boga", a da je izgradnja gasovoda kroz nedirnute šume Aljaske deo "Božje volje".
Možda je to i normalno - da u državi u kojoj se sa političkim neistomišljenicima komunicira kletvama, omiljeni politički izbor u jednoj dalekoj dalekoj zemlji bude guvernerka koja direktno komunicira sa Bogom. Sa kim direktno komuniciraju njeni srpski obožavaoci, ostaće tajna.
četrtek, 4. september 2008
lost in transition(2)
"Od komunista su jedino gori antikomunisti" (Adam Michnik)
Ova rečenica velikog poljskog mislioca i disidenta odražava specifično stanje stvari nastalo u državama istočne Evrope (koje su sve preko noći postale Centralna Evropa), gde je jedan oblik totalitarnog razmišljanja i delovanja jednostavno zamenjen drugim. Zadivljujuća je lakoća sa kojom su ljudi koji su prezirali "komunjare" preko noći usvojili njihov način dejstvovanja i rasuđivanja, čak do te mere da im nije važno šta će sve uništiti i upropastiti... važno je da ne ostane nikakav trag vremena u kome su "oni drugi" vladali.
Gotovo je podjednako patetično posmatrati napore intelektualaca (pa i nekih tzv. "liberalne" orijentacije) koji su sve što u životu imaju postigli tokom vladavine komunista i zahvaljujući njoj, kako preko noći postaju osvedočeni "borci za demokratiju" i "tržišne vrednosti". Da nije tužno bilo bi smešno.
Ova rečenica velikog poljskog mislioca i disidenta odražava specifično stanje stvari nastalo u državama istočne Evrope (koje su sve preko noći postale Centralna Evropa), gde je jedan oblik totalitarnog razmišljanja i delovanja jednostavno zamenjen drugim. Zadivljujuća je lakoća sa kojom su ljudi koji su prezirali "komunjare" preko noći usvojili njihov način dejstvovanja i rasuđivanja, čak do te mere da im nije važno šta će sve uništiti i upropastiti... važno je da ne ostane nikakav trag vremena u kome su "oni drugi" vladali.
Gotovo je podjednako patetično posmatrati napore intelektualaca (pa i nekih tzv. "liberalne" orijentacije) koji su sve što u životu imaju postigli tokom vladavine komunista i zahvaljujući njoj, kako preko noći postaju osvedočeni "borci za demokratiju" i "tržišne vrednosti". Da nije tužno bilo bi smešno.
sreda, 3. september 2008
lost in transition
U Beogradu se najavljuje koncert američke hip-hop / r/b umetnice Kelis... što je dobro.
Problem je, ipak, što je i ovaj koncert, kao i sve što se događa na ovom delu ex-YU prostora, beznadežno zastareo, s obzirom da je ova sjajna umetnica bila na vrhuncu svojih vokalnih (i izvođačkih) moći 2000-2001, tako da se ponovo u Beogradu (i okolini: ne zaboraviti Exit!) publici ponovo servira nešto što je zastarelo. To ne znači da nije i kvalitetno (svakako kvalitetnije od gerijatrijskih rokera koji nastupaju po Ušću), ali, zaista, zar veliki beogradski menadžeri zaista nisu u stanju da smisle ništa novo ni originalno?
Problem je, ipak, što je i ovaj koncert, kao i sve što se događa na ovom delu ex-YU prostora, beznadežno zastareo, s obzirom da je ova sjajna umetnica bila na vrhuncu svojih vokalnih (i izvođačkih) moći 2000-2001, tako da se ponovo u Beogradu (i okolini: ne zaboraviti Exit!) publici ponovo servira nešto što je zastarelo. To ne znači da nije i kvalitetno (svakako kvalitetnije od gerijatrijskih rokera koji nastupaju po Ušću), ali, zaista, zar veliki beogradski menadžeri zaista nisu u stanju da smisle ništa novo ni originalno?
ponedeljek, 1. september 2008
američki predsednički izbori(2)
Pošto bi McCain želeo da se identifikuje sa "malim ljudima" (što će mu možda i uspeti, uzimajući u obzir nebuloznost Obamine kampanje i izrazitu naklonost medija koju uživa), treba uzeti u obzir i da na sva neprijatna pitanja on (i predstavnici njegove kampanje) odgovaraju da je "on bio zarobljen u Vijetnamu".
Čovek ne može da se seti koliko kuća ima, jer je bio zarobljen u Vijetnamu. Oženjen je sa bogatom naslednicom ("teškom" najmanje 100 miliona USD), sa kojom se spetljao dok još nije bio razveden (što je strašno za konzervativno biračko telo kojem se obraća), ali ni toga se najbolje ne seća, jer su ga Vijetnamci strašno mučili.
Toliko su ga mučili da je morao da ispadne ratni heroj... koji je, doduše, pilot postao preko veze (tata admiral), tokom obuke uništio tri aviona, a i kada je konačno oboren, 26. septembra 1967, otišao je u akciju i pored naređenja da se vrati na nosač aviona sa koga je poleteo...
Toliko su jadnička mučili da je u autobiografskoj knjizi Faith of my Fathers napisao da je, kada su ga zli Vijetkongovci pitali za imena svojih kolega, njima prkosno izdeklamovao imena članova NFL ekipe Green Bay Packers... Doduše, u istom kontekstu je nedavno u Pittsburghu u svojoj kampanji izjavio da je svojim mučiteljima u stvari izdeklamovao imena članova NFL tima Pittsburgh Steelers... Pa da li taj čovek toliko gubi pamćenje? Ili je još onda znao napamet imena svih igrača svih NFL ekipa?
O primeru sa krstom iscrtanim u pesku, koji je direktno prepisan iz Solženjicinovog Arhipelaga Gulag, u istoj njegovoj knjizi, neću ni trošiti reči.
Sve izgleda kao da ćemo se, ukoliko Američki glasači izaberu miljenika svojih medija, "koji je bio ratni zarobljenik", sa setom prisećati dobrih starih vremena, kada je predsednik bio George W. Bush...
Čovek ne može da se seti koliko kuća ima, jer je bio zarobljen u Vijetnamu. Oženjen je sa bogatom naslednicom ("teškom" najmanje 100 miliona USD), sa kojom se spetljao dok još nije bio razveden (što je strašno za konzervativno biračko telo kojem se obraća), ali ni toga se najbolje ne seća, jer su ga Vijetnamci strašno mučili.
Toliko su ga mučili da je morao da ispadne ratni heroj... koji je, doduše, pilot postao preko veze (tata admiral), tokom obuke uništio tri aviona, a i kada je konačno oboren, 26. septembra 1967, otišao je u akciju i pored naređenja da se vrati na nosač aviona sa koga je poleteo...
Toliko su jadnička mučili da je u autobiografskoj knjizi Faith of my Fathers napisao da je, kada su ga zli Vijetkongovci pitali za imena svojih kolega, njima prkosno izdeklamovao imena članova NFL ekipe Green Bay Packers... Doduše, u istom kontekstu je nedavno u Pittsburghu u svojoj kampanji izjavio da je svojim mučiteljima u stvari izdeklamovao imena članova NFL tima Pittsburgh Steelers... Pa da li taj čovek toliko gubi pamćenje? Ili je još onda znao napamet imena svih igrača svih NFL ekipa?
O primeru sa krstom iscrtanim u pesku, koji je direktno prepisan iz Solženjicinovog Arhipelaga Gulag, u istoj njegovoj knjizi, neću ni trošiti reči.
Sve izgleda kao da ćemo se, ukoliko Američki glasači izaberu miljenika svojih medija, "koji je bio ratni zarobljenik", sa setom prisećati dobrih starih vremena, kada je predsednik bio George W. Bush...
američki predsednički izbori(1)
Kada su nedavno predsedničkog kandidata Republikanske stranke SAD, Johna McCaina, pitali koliko kuća ima, rekao je da ne zna... Što je pomalo čudno, za nekoga ko pretpnduje da predvodi najmoćniju državu na svetu... Ovo može značiti jednu od sledećih stvari:
1. McCain ima toliko mnogo kuća, da više ne može ni da se seti njihovog broja;
2. On jednostavno ne zna koliko kuća ima;
3. McCain gubi pamćenje;
4. McCain ne želi da zna koliko kuća ima, jer bi to škodilo njegovoj kampanji - tačnije, on želi da se identifikuje sa "prosečnim" Amerkancima, sa "malim ljudima", koji najčešće imaju (samo) jednu kuću, a u poslednje vreme, verovatno i pod hipotekom...
Šta ovo govori o sistemu koji produkuje ovakve kandidate i (mogućeg) predsednika?
1. McCain ima toliko mnogo kuća, da više ne može ni da se seti njihovog broja;
2. On jednostavno ne zna koliko kuća ima;
3. McCain gubi pamćenje;
4. McCain ne želi da zna koliko kuća ima, jer bi to škodilo njegovoj kampanji - tačnije, on želi da se identifikuje sa "prosečnim" Amerkancima, sa "malim ljudima", koji najčešće imaju (samo) jednu kuću, a u poslednje vreme, verovatno i pod hipotekom...
Šta ovo govori o sistemu koji produkuje ovakve kandidate i (mogućeg) predsednika?
Naročite se na:
Komentarji (Atom)