Glupost

Teško je razumeti reakcije srpskih zvaničnika na izrečeno savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) u Hagu o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti od 18. februara 2008. Ukoliko se sluša šta govore Jeremić, Stefanović i Tadić, može se zaključiti da:
1. oni žive u paralelnoj realnosti, u kojoj je ono što se događa u „pravoj“ realnosti („stvarnom svetu“) potpuno nezamislivo; ili
2. Srbija nije u stvari odobrila formulaciju pitanja koje je Generalna skupština UN uputila Međunarodnom sudu pravde, već je to učinila neka druga država, lažno se predstavljajući kao Srbija.

Ideja da se može insistirati na obraćanju sudu (pa makar to bilo i samo za neobavezujuće mišljenje), a onda, pošto nam se ne dopada šta je sud zaključio, jednostavno to ignorisati je detinjasta i nepromišljena. Čak je i Tomislav Nikolić imao daleko smisleniju reakciju od najviših zvaničnika Srbije – a da ne pominjem odmeren i mudar stav Vuka Draškovića, kao retkog predstavnika „vladajuće većine“ sa osećajem za realnost. Međutim, mnogo gore je to što sve izjave paranoičnih srpskih funkcionera svedoče o jednoj neverovatnoj gluposti kreatora i realizatora spoljne politike ove države – što mora biti razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Joni Mitchell-Hejira (Live in Japan)