Teror

Mahnitost sa kojom poraženi republikanci u SAD reaguju na sve predloge demokrata je pokazatelj njihove nemoći, ali ujedno i najava mogućeg presedana u politici najmoćnije države sveta. Naime, kako sada stvari stoje, za republikance je jednostavno zla i pogrešna i sama ideja da bi neko drugi (a ne oni) mogli da budu na vlasti. Smenljivost vlasti je nešto što danas za američke republikance (i to ne samo za "lunatic fringe" kakav predstavlja bivša guvernerka Aljaske) jednostavno neprihvatljivo: njihova ideja je njihova (republikanska) vlast sada i ubuduće i zauvek... A ako se na nekim izborima desi neka neprijatnost, to će se onda lepo nazvati "pokušajem odvođenja Amerike u socijalizam" i jednostavno poništiti.

Ovakvi stavovi bi pripadali samo političkom folkloru, da nema stvarnog (političkog i simboličkog) uticaja SAD na događaje širom sveta. Ovako su oni jedno zloslutno podsećanje na jedan drugi populizam u jednoj drugoj moćnoj državi, pre nekih 77 godina...

Osveta bankara

Možda bi jedan od razloga tumaranja Srbije po bespućima tranzicije u poslednjih deset godina trebalo tražiti i u profilu ljudi koji su (naizgled ničim izazvani) došli na vlast nakon 5. oktobra 2000. Među njima je priličan broj "finansijskih eksperata" iz banaka, koji su od prosečnih činovničića došli na vrlo moćne pozicije (na koje ih niko nije birao putem konkursa ili zbog njihovih sposobnosti -- tu su se našli uglavnom samo zbog partijske pripadnosti), kao što je pozicija guvernera NBS, ili su, jednostavno, došli u Srbiju da bi razvijali svoj privatni biznis, jer je tamo gde su ranije živeli (Francuska) to područje ipak zakonski regulisano, kao naš ministar nauke i evrointegracija.

Zato je možda i beskonačno klizanje srpske privrede i društva bar jednim delom moguće razumeti i kao osvetu bankara -- ljudi koji nisu znali ili nisu mogli da se dokažu u svojoj struci tamo gde su ranije radili, pa su konačno dočekali priliku da svoj gnev iskažu na tragičnim likovima populacije Srbije. Ostaje nam naa da će im i to možda jednom dosaditi...