David Bowie - Starman (Live by request)

KRATAK UVOD U ANTROPOLOGIJU - Superknjižara

KRATAK UVOD U ANTROPOLOGIJU - Superknjižara

Peter Gabriel - Here Comes The Flood

Blade Runner - TEARS IN RAIN [Hi-Res Video]

velvet underground - venus in furs

Glupost

Teško je razumeti reakcije srpskih zvaničnika na izrečeno savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) u Hagu o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti od 18. februara 2008. Ukoliko se sluša šta govore Jeremić, Stefanović i Tadić, može se zaključiti da:
1. oni žive u paralelnoj realnosti, u kojoj je ono što se događa u „pravoj“ realnosti („stvarnom svetu“) potpuno nezamislivo; ili
2. Srbija nije u stvari odobrila formulaciju pitanja koje je Generalna skupština UN uputila Međunarodnom sudu pravde, već je to učinila neka druga država, lažno se predstavljajući kao Srbija.

Ideja da se može insistirati na obraćanju sudu (pa makar to bilo i samo za neobavezujuće mišljenje), a onda, pošto nam se ne dopada šta je sud zaključio, jednostavno to ignorisati je detinjasta i nepromišljena. Čak je i Tomislav Nikolić imao daleko smisleniju reakciju od najviših zvaničnika Srbije – a da ne pominjem odmeren i mudar stav Vuka Draškovića, kao retkog predstavnika „vladajuće većine“ sa osećajem za realnost. Međutim, mnogo gore je to što sve izjave paranoičnih srpskih funkcionera svedoče o jednoj neverovatnoj gluposti kreatora i realizatora spoljne politike ove države – što mora biti razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Joni Mitchell-Hejira (Live in Japan)

Teror

Mahnitost sa kojom poraženi republikanci u SAD reaguju na sve predloge demokrata je pokazatelj njihove nemoći, ali ujedno i najava mogućeg presedana u politici najmoćnije države sveta. Naime, kako sada stvari stoje, za republikance je jednostavno zla i pogrešna i sama ideja da bi neko drugi (a ne oni) mogli da budu na vlasti. Smenljivost vlasti je nešto što danas za američke republikance (i to ne samo za "lunatic fringe" kakav predstavlja bivša guvernerka Aljaske) jednostavno neprihvatljivo: njihova ideja je njihova (republikanska) vlast sada i ubuduće i zauvek... A ako se na nekim izborima desi neka neprijatnost, to će se onda lepo nazvati "pokušajem odvođenja Amerike u socijalizam" i jednostavno poništiti.

Ovakvi stavovi bi pripadali samo političkom folkloru, da nema stvarnog (političkog i simboličkog) uticaja SAD na događaje širom sveta. Ovako su oni jedno zloslutno podsećanje na jedan drugi populizam u jednoj drugoj moćnoj državi, pre nekih 77 godina...

Osveta bankara

Možda bi jedan od razloga tumaranja Srbije po bespućima tranzicije u poslednjih deset godina trebalo tražiti i u profilu ljudi koji su (naizgled ničim izazvani) došli na vlast nakon 5. oktobra 2000. Među njima je priličan broj "finansijskih eksperata" iz banaka, koji su od prosečnih činovničića došli na vrlo moćne pozicije (na koje ih niko nije birao putem konkursa ili zbog njihovih sposobnosti -- tu su se našli uglavnom samo zbog partijske pripadnosti), kao što je pozicija guvernera NBS, ili su, jednostavno, došli u Srbiju da bi razvijali svoj privatni biznis, jer je tamo gde su ranije živeli (Francuska) to područje ipak zakonski regulisano, kao naš ministar nauke i evrointegracija.

Zato je možda i beskonačno klizanje srpske privrede i društva bar jednim delom moguće razumeti i kao osvetu bankara -- ljudi koji nisu znali ili nisu mogli da se dokažu u svojoj struci tamo gde su ranije radili, pa su konačno dočekali priliku da svoj gnev iskažu na tragičnim likovima populacije Srbije. Ostaje nam naa da će im i to možda jednom dosaditi...

Rezolucija o Srebrenici

Debate oko "rezolucije o Srebrenici" ponovo donose na površinu ono najgore i najmračnije što postoji u Srbiji. Pri tom su, paradoksalno, jedino konsistentni ubeđeni fašisti, za koje zločina ionako nikada nije bilo, dok se različiti oblici "demokrata" rasplinjuju između apsolutnog relativizma ("svi su činili zločine"), moralnog nihilizma ("genocid je prejaka reč") i čistog kretenizma ("a šta su tek ONI nama radili").

Naravno, možda je dobro što se o ovoj rezoluciji danas uopšte raspravlja -- 2005, na desetogodišnjicu pokolja, svaka rasprava u državnim telima i organima je onemogućena -- ali zaista je pitanje u kojoj meri domaći zakonodavci shvataju da se ovde radi ne samo o meri elementarne pristojnosti, več i o nužnom uslovu da se ovo (srpsko) društvo bar malo upristoji i demokratizuje.

NATO i narod najstariji

Apel grupe srpskih intelektualaca za raspisivanje referenduma na kome bi se građani Srbije odlučili o priključenju NATO-u (organizacije u koju ih, inače, niko ne zove) je koincidirao sa novogodišnjim/ božićnim proslavama koje se u Srbiji događaju i po julijanskom kalendaru, pa će tako večeras (13. januara 2010.) deo Srba i onih koji se tako osećaju dočekati Novu 2010. godinu.

Mislim da je sasvim u redu što grupa ljudi koji žive u prošlosti i od prošlosti svoje ideje plasira u vreme kada njihovi istomišljenici takođe žive u prošlosti... samo što nemaju dovoljno hrabrosti da to i ozvaniče, pa da svima njima danas (na primer) bude 31. decembar 2009. Mada je, naravno, i to bolje nego da im godina bude 1389.