Rezolucija o Srebrenici

Debate oko "rezolucije o Srebrenici" ponovo donose na površinu ono najgore i najmračnije što postoji u Srbiji. Pri tom su, paradoksalno, jedino konsistentni ubeđeni fašisti, za koje zločina ionako nikada nije bilo, dok se različiti oblici "demokrata" rasplinjuju između apsolutnog relativizma ("svi su činili zločine"), moralnog nihilizma ("genocid je prejaka reč") i čistog kretenizma ("a šta su tek ONI nama radili").

Naravno, možda je dobro što se o ovoj rezoluciji danas uopšte raspravlja -- 2005, na desetogodišnjicu pokolja, svaka rasprava u državnim telima i organima je onemogućena -- ali zaista je pitanje u kojoj meri domaći zakonodavci shvataju da se ovde radi ne samo o meri elementarne pristojnosti, več i o nužnom uslovu da se ovo (srpsko) društvo bar malo upristoji i demokratizuje.

Zakoni

Protest protiv novog zakona o medijima u Srbiji je okupio misleće ljude, ali i ponekog dokonog lokalnog fašistu (o užasa! postoji opasnost da propovedanje fašizma i pozivanje na linč neistomišljenika u ovoj zemlji počne da se kažnjava!), kao i "analitičara"...

Ostaje pitanje da li će ovo nameravano "uvođenje reda u medijsku scenu Srbije" dati bilo kakav efekat (ja mislim da neće - koreni ludila su mnogo dublji, a mediji su ovde samo simptom), ali ostaje praktičan problem oko toga ko je pozvan da određuje granice dobrog ukusa, pristojnosti i makar elementarne profesionalnosti. Oko referenci ovih određivača i njihovog lika i dela bi se takođe moglo štošta napisati, mada moram priznati da ne bih zažalio kada bi (pa makar i kao posledica ovakvog zakona) nešto od đubreta koje se objavljuje u Srbiji kao "novine" prestalo da postoji.