"Odgovori slobode"

Dokumentarni film Odgovori slobode Romane Vujasinović, a u produkciji Friedrich Naumann fondacije i kluba Libek, predstavlja vredan i zanimljiv pokušaj da se ovdašnjoj javnosti približe ideje libertarijanizma. Naravno, budući da je ovo ipak Srbija, a i pored prisustva nekoliko domaćih teoretičara sa FPN-a (Vujačić, Pavlović, Pavićević), kao i lokalnih zastupnika ovog sklopa teorija (Paunović), libertarijanizam se u ovom filmu predstavlja kao brat blizanac "klasičnog liberalizma", a u jednom segmentu filma vidimo i snimak govora iz 1983. nekadašnjeg američkog predsednika Reagana (koji se, bar koliko je meni poznato, nikada nije izjasnio kao libertarijanac... a na izborima 1992. je čak glasao za Billa Clintona)...

Tako je libertarijanizam ipak predstavljen u malo iskrivljenoj varijanti, u verziji "austrijske škole", a bez pominjanja autora koji misle drugačije, kao i promišljanja u kojoj meri se, na primer, "klasična" Nozickova knjiga (Anarchy, State, and Utopia, 1974) oslanja na mit o američkom naseljavanju i aproprijaciji čitavog kontinenta, bez ikakvog uzimanja u obzir činjenice da je zemlja koju su kolonisti zauzimali i koju su, svojim radom, sticali, već pripadala nekom drugom... Ostaje mi samo da se nadam da će neka buduća predstavljanja ove teorije uključiti i druga stanovišta, jer je važno napomenuti da libertarijanizam nije samo jedna teorija i jedno stanovište -- ma koliko to lokalni ljubitelji Reagana & co. i raznih ultradesničarskih ideologija želeli da predstave.

Slaviša u zemlji čuda

Slaviša Tasić je na blogu "Tržišnog rešenja" zavapio nad užasom predloženog Zakona o informisanju (ili Zakona o kažnjavanju đubradi koja se štampa u Srbiji pod oznakom "novina"), uputio na tekst svog omiljenog profašističkog sociopolitikologa/ polit-komentatora Koštuničine Srbije, ali se i zgranuo nad time da "druga Srbija" navodno nije ništa rekla povodom zloćudnog Zakona.

Ne ulazeći u svu zlobu i površnost koji izraz "druga Srbija" označava (danas, 2009, to je etiketa, odnosno vrednosni sud, kojom se u javnom mnenju u Srbiji diskvalifikuje svako ko misli drugačije od vladajuće - klerofašističke, nacionalističke, fundamentalističke, itd. - većine u ovoj zemlji), naravno da su predstavnici različitih medija i različitih udruženja progovorili protiv diskriminatorskih (i glupih) odredbi ovog zakona... Ali zašto bi to nekome ko je već odlučio kome verovati (već pomenutom sociopolitikologu/ polit-komentatoru) bilo važno? Presuda je donesena. Game, set and match.

Univerzijada kao simptom

Konačno se završila i Univerzijada u Beogradu -- jedan nebitan (ali preskup) sportski događaj koji je trebalo da posluži za promociju Beograda i Srbije kao rajskih ostrvaca u svetu sivila i neoliberalizma... Pretpostavljam da to znači da će se relativno neuništeni autobusi GSP-a, koji su na linijama "Univerzijade" desetak dana prazni kružili gradom vratiti na svoje redovne trase.

Pa ipak, Univerzijada ne bi bila to što jeste, da građani Srbije / gledaoci ovog događaja nisu iskoristili šansu da još jednom čitavom svetu demonstriraju svoju glupost i primitivizam. Zviždalo se svim stranim sportistima (osim "braći" iz Rusije, Kine i Grčke), a posebno su na udaru bili Amerikanci. Zvižduk pune "Arene" prilikom dodele medalja košarkašima (uz adekvatno skandiranje "Kosovo je srce Srbije"), u subotu uveče, bio je mnogo više od još jedne pokazne vežbe gomile frustriranih idiota -- to je bila jasna poruka celom svetu (jer taj događaj je, ipak, prenošen na mnogim televizijama) da, kada se radi o neiživljenosti i frustracijama, tu Srbi definitivno zaslužuju zlatnu medalju.